Kvalitet grožđa ne određuje se u podrumu, već u vinogradu i to tokom cele godine. Način na koji se čokot orezuje, koliko je opterećen rodom, kako se vodi krošnja i kako se vinograd hrani i održava, direktno utiče na zrenje bobica i njihov sastav u trenutku berbe.
Vinograd koji se redovno održava daje grožđe koje ravnomerno sazreva, ima stabilniji sadržaj šećera i kiselina i ostaje zdrav do berbe. Kada se sa radovima kasni ili se pojedine mere preskoče, grozd češće ulazi u berbu sa problemima, bilo kroz slabije zrenje, veću vlagu u zoni grozdova ili jači pritisak bolesti.
U ovom tekstu objašnjeno je kako pojedine mere održavanja vinograda utiču na kvalitet grožđa i zašto se njihove posledice kasnije jasno vide u vinu.
Parcela i položaj vinograda
Izbor mesta za vinograd direktno utiče na to kako će grožđe sazrevati i da li će biti problema tokom godine.
Sunce, strujanje vazduha i mogućnost zadržavanja hladnoće prave razliku između ujednačenog grožđa i stalne borbe sa vlagom, bolestima i oštećenjima.
Osunčanost i ekspozicija terena
U našim uslovima prednost imaju parcele koje dobijaju dovoljno sunca tokom dana.
Parcele koje su stalno u senci imaju sporije dozrevanje i veći rizik od bolesti, što se kasnije vidi i u kvalitetu grožđa.
Položaj u odnosu na hladan vazduh
Niski tereni gde se zadržava hladan vazduh nose veći rizik od prolećnih mrazeva.
Tada stradaju okca i mladi lastari, pa čokot ulazi u sezonu oslabljen.
Blago nagnut teren daje sigurniju situaciju, jer se hladnoća ne zadržava dugo oko čokota.
Vetar i provetravanje vinograda
Blago strujanje vazduha pomaže vinogradu. List i grozd se brže suše, pa je manji pritisak plamenjače, pepelnice i truleži.
Previše vetra može da lomi lastare i pravi mehanička oštećenja, zato je važno znati kakvi vetrovi duvaju na parceli i tome prilagoditi raspored redova ili zaštitu.
Nadmorska visina i temperatura
Visina terena utiče na to koliko će sezona biti hladnija ili toplija. Na višim položajima sazrevanje ide sporije i grožđe duže zadržava kiseline.
Na nižim terenima sazrevanje je brže, ali u toplim godinama lako dolazi do prebrzog nakupljanja šećera. Sorta i cilj proizvodnje moraju da odgovaraju tim uslovima. Ovde možete pročitati sve o različitim sortama grožđa.
Pravac redova i svakodnevni rad
Pravac redova utiče na to koliko su čokoti osvetljeni i koliko vazduh prolazi kroz vinograd.
Najčešće se bira pravac koji omogućava ravnomerno osunčavanje i lak rad mehanizacije, uz što manje zadržavanja vlage u zoni grozda.
Dobro izabrana parcela smanjuje broj problema tokom cele sezone. Grožđe sazreva ujednačenije, lakše se čuva do berbe i daje bolju osnovu za vino.
Mehanizacija potrebna za redovno održavanje vinograda
Za održavanje vinograda tokom cele sezone obično se koristi nekoliko tipova mehanizacije, jer različiti poslovi zahtevaju različite mašine.
Izbor zavisi od površine, nagiba, razmaka redova i nivoa intenziteta proizvodnje.
Osnovna Mehanizacija Koja Se Najčešće Koristi
1. Vinogradarski traktor
Osnova za većinu poslova: vuča priključaka, obrada zemljišta, prskanje i transport.
Dimenzije traktora moraju da odgovaraju razmaku redova da bi prolaz bio siguran i bez oštećenja čokota.
2. Atomizer ili prskalica
Neophodni za zaštitu od plamenjače, pepelnice i truleži. Kapacitet rezervoara i način raspršivanja biraju se prema veličini zasada i gustini krošnje.
3. Kosačica za međuredni prostor
Služi za održavanje trave i smanjenje zadržavanja vlage.
U modernijim zasadima, robot kosilice maxi serije predstavljaju jos bolje rešenje za redovno košenje međurednog prostora, posebno kada vinograd ima pravilan raspored redova i stabilne prolaze. A glavni razlozi zašto je robot kosilica odlično rešenju su ušteda vremena i prostora.
4. Podrivač ili plug
Koriste se za dublju obradu zemljišta, razbijanje zbijenih slojeva i poboljšanje vodno vazdušnog odnosa u zoni korena.
5. Frezа, tanjirača ili kultivator
Namenjeni plićoj obradi tokom sezone: razbijanje pokorice, suzbijanje korova i održavanje rastresitog zemljišta.
Dodatna oprema
- Prikolica ili sanduci za transport: Potrebni tokom berbe i prevoza opreme, uz uslov da transport ne sabija grožđe i ne povećava temperaturu mase.
Oprema za zelene radove: Kod većih površina često se koristi mehanizacija za skraćivanje lastara i održavanje zelenog zida, kako bi krošnja ostala prozračna i ujednačena.
Zemljište, analiza i priprema pre sadnje
Zemljište određuje koliko će se čokot dobro ukoreniti i kako će se razvijati u prve tri godine.
Kada se taj deo odradi kako treba, vinograd kasnije lakše podnosi sušu, toplotu i opterećenje rodom.
Analiza zemljišta pre bilo kakvog rada
Agrohemijska analiza pokazuje pH, humus i dostupnost hraniva. Pedološka analiza pokazuje strukturu, dubinu i slojeve profila.
Na osnovu tih podataka se odlučuje da li parcela odgovara lozi i šta treba popraviti pre sadnje.
Tip zemljišta i šta lozi prija
Loza može da uspe i na peskovitim, šljunkovitim i kamenitim zemljištima, a teška i hladna zemljišta joj obično manje odgovaraju.
Kada je u pitanju propusno zemljište, voda brže odlazi, pa se mora pažljivije planirati organska materija i režim vlage.
Organska materija i humus
Humus utiče na strukturu, zadržavanje vlage i dostupnost hraniva. Kada humusa nema dovoljno, zemljište brže presušuje i slabije amortizuje stres.
Unos stajnjaka, komposta ili drugih organskih materijala ima smisla samo kada analize pokažu potrebu i kada se pravilno unese u zonu korena.
Duboka obrada pre sadnje
Duboka obrada se radi da bi se rastresli dublji slojevi i otvorio prostor za koren. U praksi se koristi podrivanje ili rigolovanje, u zavisnosti od profila i tipa zemljišta.
Duboka obrada se najčešće radi u jesen pre prolećne sadnje, da bi zemljište preko zime moglo da se usitni i slegne.
Meliorativno đubrenje pre sadnje
Meliorativno đubrenje se planira na osnovu analize. Prednost tog momenta je što se veće količine organskog đubriva i mineralnih hraniva mogu rasporediti u celu zonu gde će se razvijati koren.
Posle sadnje takvo popravljanje ide sporije i sa slabijim efektom.
Parcela posle krčenja starog zasada
Ako je na parceli ranije bio vinograd ili drugi višegodišnji zasad, preporuka je pauza nekoliko godina pre nove sadnje.
U tom periodu se često gaje ratarske kulture, da se izvuku zaostali delovi korena i smanji prisustvo nematoda koje mogu da prenose viroze.
Ishrana vinove loze i đubrenje tokom godine
Ishrana vinove loze se vodi prema analizi zemljišta, starosti zasada i planiranom rodu.
Cilj je da čokot ima dovoljno hraniva za razvoj lastara i grozda, bez preterivanja koje vodi u previše bujnu krošnju i slabiju prozračnost.
Jesenje osnovno đubrenje
Osnovno đubrenje se često radi u jesen posle berbe, kada se vinograd dublje obrađuje.
Tada hraniva iz mineralnih đubriva lakše dospevaju u dublje slojeve.
U vinogradima se često koriste NPK formulacije sa većim učešćem kalijuma, jer loza ima povećanu potrebu za kalijumom.
Prolećna prihrana i azot
Prolećna prihrana se najčešće vezuje za azot. Azot utiče na porast lastara i listova, pa količina mora da bude kontrolisana.
Previše azota daje previše bujnu lozu, veću senku i duže zadržavanje vlage, što povećava pritisak bolesti i otežava održavanje.
Kalijum i kvalitet grožđa
Kalijum ima veliku ulogu u vinogradu. Utiče na nakupljanje šećera u bobicama, otpornost na sušu i na stres, kao i na bolju pripremljenost čokota za zimu.
U praksi se često naglašava značaj đubriva na bazi kalijum sulfata.
Sumpor, magnezijum i mikroelementi
Sumpor utiče na usvajanje hraniva i na kvalitet, posebno kada zemljište ima ograničenja u dostupnosti fosfora.
Mikroelementi poput bora i cinka imaju značaj u određenim fazama razvoja, ali se uvode tek kada analiza pokaže potrebu.
Koliko često raditi analizu u vinogradu
Agrohemijska analiza zemljišta u vinogradu se često radi periodično, na nekoliko godina, da bi se pratila plodnost i korigovalo đubrenje.
Tako se izbegava i manjak i preterivanje, a ishrana se vodi prema stvarnom stanju zemljišta.
Radovi u fazi mirovanja, obrada zemljišta i rezidba
Posle berbe i opadanja lišća kreće deo sezone koji odlučuje kako će čokot ući u proleće.
Tada se rade poslovi koji popravljaju zemljište, čuvaju čokot od zime i pripremaju rodne elemente za narednu godinu.
Jesenja obrada zemljišta
Jesenja duboka obrada se radi da bi se popravio vodno vazdušni odnos zemljišta, smanjila zakorovljenost i razbili zbijeni slojevi.
Dubina obrade zavisi od uslova na parceli: na suvljim zemljištima obično ide dublje, a na vlažnijim pliće. U praksi se koriste plugovi ili podrivači, u zavisnosti od terena i mehanizacije.
Jesenje đubrenje i unos organske materije
Jesen je čest termin za osnovno đubrenje, jer se tada vinograd obrađuje dublje, pa hraniva mogu da dođu do zone korena.
Organska đubriva poput stajnjaka, komposta ili treseta se koriste kada postoji potreba da se popravi sadržaj humusa i struktura zemljišta.
Zaštita od niskih temperatura
U pojedinim položajima i tipovima zasada potrebno je planirati mere zaštite od zime. Najčešći rizik je kombinacija niskih temperatura i oštećenja na čokotu, posebno kod mladih zasada i osetljivijih sorti.
Mere zavise od načina uzgoja i lokalnih uslova.
Rezidba na zrelo i priprema rodnih elemenata
Rezidba u mirovanju postavlja osnovu za broj okaca, raspored rodnih elemenata i opterećenje čokota. Cilj je ravnoteža između prinosa i kvaliteta, uz dobru prozračnost i osvetljenost kasnije u sezoni. Rezidba mora da bude precizna, jer pogrešno opterećenje kasnije teško može da se popravi zelenim merama.
Rane na čokotu i higijena rezidbe
Kod rezidbe treba voditi računa o veličini rana i o zaštiti preseka, posebno zbog bolesti drveta. Čist rez i dobar alat smanjuju rizik od infekcija.
U zasadima gde postoji problem sa bolestima drveta, preseci se često dodatno štite odgovarajućim sredstvima.
Prolećni start, sadnja i formiranje čokota u prve tri godine
U tom periodu se ne juri maksimalan rod, već jak koren, stabilno stablo i dobar raspored rodnih delova za naredne godine.
Termin sadnje i šta utiče na uspeh prijema
Prolećna sadnja se često bira zbog manjeg rizika od izmrzavanja. Optimalan termin zavisi od vremena, ali se u praksi često pominje period od sredine marta do sredine aprila, uz napomenu da kišni periodi mogu da pomere radove.
Kada se sadi kasno i posle toga naglo udare visoke temperature, mladi čokot traži dodatnu negu i često zalivanje.
Potpora, pritka i osnovna stabilnost mladog čokota
U prvoj godini svaka biljka treba da ima pritku. Potpora sa stubovima i žicom se često postavlja najkasnije u drugoj godini, jer tada krene ozbiljniji porast i vezivanje.
Kvalitet stubova i način postavljanja imaju uticaj na ceo zasad, posebno kod špalirnih sistema.
Radovi u prvoj godini
U prvoj godini fokus je na održavanju zemljišta oko sadnice, bez zakorovljenosti. Mehanizacija u međuredu može biti ograničena, a okopavanje oko biljke ostaje obavezno.
Po potrebi se radi zalivanje u sušnim periodima. Zaštita od plamenjače i pepelnice se planira, dok se protiv sive truleži obično nema potrebe jer nema roda.
Druga godina i izbor lastara za stablo
U drugoj godini se obično neguju dva lastara, a višak se uklanja u više navrata. Lastari se vezuju uz pritku da rast bude pravilan.
Jedan od njih kasnije postaje stablo čokota. Zaperci u zoni budućeg stabla se uklanjaju dok su mladi, da bi rane bile manje.
Treća godina i priprema za rod
U trećoj godini se obično ostavlja jedan lastar za dalje formiranje, a drugi se uklanja. Rezidba i zelene operacije se prilagođavaju izabranom uzgojnom obliku.
Lastari se provlače kroz žice, formira se zeleni zid, a prekraćivanje se radi kada lastari prerastu najvišu žicu, da ostane dovoljan broj listova za sazrevanje grožđa i lastara.
Berba i selekcija
Pred berbu se vidi rezultat rada iz cele sezone. Grožđe koje ostane zdravo i ujednačeno do tog momenta zadrži aromu, kiselinu i dobar odnos šećera.
Kada se u berbu uđe sa neujednačenim ili načetim grožđem, kasnije se samo ide na kompromise.
Kada krenuti u berbu
Šećer i kiseline daju okvir, ali ukus bobice često presudi. Bobica treba da ima pun ukus, bez zelenih tonova, uz miris koji odgovara sorti i godini.
Ujednačenost grozdova
Vinograd retko sazri jednako svuda. Zbog toga selekcija u vinogradu pravi veliku razliku. Uklanjanje slabih ili oštećenih grozdova podigne prosek kvaliteta brže nego bilo koji potez kasnije.
Berba i logistika
Zgnječeno i zagrejano grožđe brzo menja miris i ukus. Berba u hladnijem delu dana, gajbice koje ne sabijaju grozd i brz prevoz do mesta prerade čuvaju aromu i svežinu.
Zaključak
Bilo crno ili belo vino, kvalitet vina kreće u vinogradu. Dobra rezidba, pravilno opterećenje, uredna krošnja, zaštita od bolesti, pametna ishrana i razumno upravljanje vodom drže grožđe u formi do berbe.
Kada berba dođe na red, selekcija i organizacija rada čuvaju ono što je već postignuto tokom sezone.
Moje ime je Milica Stefanović. Ja sam stručnjak za vina i somelijerka sa dugogodišnjim iskustvom u degustaciji, ocenjivanju i razumevanju vina iz različitih vinogorja širom sveta. Ljubav prema vinu usmerava me da znanje prenosim jasno i praktično, kroz lična zapažanja i iskustvo.
